Пресуда у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Датум објаве: 11.03.2021 15:11
|
Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Штампај страницу
Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је једну пресуду у 2 предмета по представкама Баранин против Црне Горе и Вукчевић против Црне Горе. У оба предмета је утврђена повреда процесног аспекта члана 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“).
Обје представке су поднијете због злостављања подносилаца представке од стране више неидентификованих припадника Специјалне антитерористичке јединице („САЈ“) у ноћи 24.10.2015.године, у улици Миљана Вукова (тзв. Златарској улици). Исте ноћи је одржан протестни скуп опозиционе политичке коалиције, који је полиција прекинула. Након прекида скупа, дошло је до нереда на улицама Главног града Подгорице и већег броја сукоба између припадника полиције и окупљених грађана. Подносиоци представке су критичне ноћи заустављени у ужем центру града од стране маскираних припадника полиције, ком приликом су претрпјели злостављање, на начин што им је наређено да легну на тротоар, након чега су били вербално вријеђани и изударани неколико пута. Подносиоци представке нису учествовали у протестима нити су пружали отпор полицијским службеницима. Припадници САЈ-а који су на штету подносилаца представке наводно извршили кривично дјело злостављање никада нису идентификовани, с обзиром на то да су те ноћи били маскирани и нису носили видљиве ознаке са именом и презименом.
Након подношења уставних жалби подносилаца представке, Уставни суд Црне Горе је донио одлуке У-ИИИ бр. 49/17 од 25.07.2017.године и У-ИИИ бр. 50/17 од 27.07.2017.године којим је утврдио повреде материјалног и процесног аспекта члана 3 Конвенције и наложио надлежном тужилаштву да предузме одговарајуће мјере ради спровођења темељне, брзе и независне истраге која треба да осигура идентификовање и кривично гоњење одговорних полицијских службеника САЈ-а. Након доношења предметних одлука Уставног суда, надлежни тужилац је наставио са предузимањем оних радњи на које је указано у одлукама, а у циљу откривања починиоца кривичног дјела. Истрага је још увијек у току.
Подносиоци представке су такође поднијели тужбу ради накнаде нематеријалне штете због претрпљених физичких болова, претрпљеног и будућег страха и претрпљених и будућих душевних болова. Основни суд у Подгорици је усвојио њихов захтјев, а пресуда је потврђена од стране Вишег суда у Подгорици. Подносиоцима представке је исплаћено по 5.000,00 еура на име накнаде нематеријалне штете.
Подносиоци представке су се жалили Европском суду на наводну повреду материјалног и процесног аспекта члана 3 Конвенције, због недостатка дјелотворне, темељне и независне истраге, као и на повреду члана 13 Конвенције (право на дјелотворни правни лијек).
Европски суд је спојио поднијете представке и испитивао их као један предмет. У односу на притужбе на повреду материјалног аспекта члана 3 Конвенције, Европски суд је узео у обзир наведене одлуке Уставног суда, накнаду нематеријалне штете која је досуђена подносиоцима представке од стране редовних судова, као и чињеницу да је главни фокус притужби био на недјелотворној истрази, због чега је одлучио да није оправдано да се представке испитују у односу на материјални аспект члана 3 Конвенције. Представке су, стога, испитиване само у односу на процесни аспект члана 3 Конвенције.
Европски суд је констатовао да међу странкама није било спорно да је у конкретном случају дошло до злостављања подносилаца представки. Држава није спорила наводе из представке у том дијелу, посебно код чињенице да је и одлукама Уставног суда утврђена повреда члана 3 Конвенције у оба аспекта. Исти закључак је донио и Савјет за грађанску контролу рада полиције, као и Омбудсман. Када је у питању сама истрага, Европски суд је примијетио да је дошло до откривања одређених чињеница, као и да је дошло до процесуирања команданта САЈ-а, који је у коначном и правоснажно осуђен на казну затвора. Полазећи од принципа да спровођење истраге „није обавеза резултата, него средстава“, Европски суд је испитивао да ли је неоткривање свих починилаца и свих релевантних чињеница проузроковано јасним недостацима у истрази који се могу приписати надлежним органима. Због наведеног, Европски суд је испитивао истражне радње које су предузете након што је Уставни суд донио поменуте одлуке, при чему се Суд водио управо становиштима из тих одлука у вези са истрагом.
Европски суд је примијетио да је истрага вођена од стране Основног државног тужиоца („ОДТ“), који је институционално и хијерархијски одвојен од Министарства унутрашњих послова и Управе полиције. Државни тужилац јесте предузео одређене истражне радње, као што је саслушање подносилаца представки, прибављање налаза и мишљења вјештака о повредама и преглед видео надзора. Ипак, ОДТ није саслушао ниједног службеника САЈ-а у оквиру предмета подносилаца представки. То је урађено тек након што су донијете одлуке Уставног суда, при чему се такво поступање не може оцијенити као „хитно“, што је један од битних елемената дјелотворне истраге. Такође, ОДТ није саслушао једног службеника САЈ-а који је био на мировној мисији, власника бурекџинице, као ни друге потенцијалне свједоке. Иако ове радње можда не би довеле до значајног расвјетљавања догађаја, Европски суд је сматрао да у недостатку других доказа који би открили починиоце кривичног дјела, није било оправдано њихово неспровођење. Управо због чињенице да прикупљени докази нису могли да осигурају расвјетљавање кривичног дјела, ОДТ је у великој мјери био упућен на сарадњу са органима полиције у том дијелу. Чињеница да је САЈ једна од јединица у оквиру Управе полиције, указује да је дјелотворност истраге у многоме зависила од службеника који се налазе у истом командном ланцу као и потенцијални починиоци кривичних дјела, што је доводило у питање њену независност. Подносиоци представки нису били присутни приликом накнадног саслушања припадника САЈ-а, чиме им није било омогућено да активно учествују у истрази као оштећена лица.
Наводе заступника Црне Горе да су притужбе подносилаца представке преурањене, с обзиром на то да је истрага и даље у току, Европски суд није прихватио из разлога јер је из достављене документације произилазило да ОДТ након новембра 2017.године није предузимао било какве дјелотворне истражне радње.
Коначно, чињеница да се кривично дјело десило у ноћи грађанских немира у којој је дошло до већег броја инцидената и сукоба полиције и грађана, усљед чега су истражни органи били суочени са препрекама у спровођењу истраге, не ослобађа државу од обавезе да предузима све разумне кораке у осигурању дјелотворне истраге кривичних дјела мучења и злостављања. Европски суд је закључио да истрага у конкретном предмету, како од стране ОДТ-а тако и од стране органа Управе полиције, није била хитна, темељна и независна.
Због свега наведеног, Европски суд је утврдио повреду процесног аспекта члана 3 Конвенције, при чему није сматрао неопходним да испитује притужбе о повреди материјалног аспекта члана 3 и повреди члана 13 Конвенције.
Подносиоцима представки је досуђено правично задовољење у износу од по 7,500.00 € на име накнаде нематеријалне штете.
Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44 став 2 Конвенције и може бити предмет редакцијске измјене. Пресуда ће бити преведена и објављена по правоснажности исте.
Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
